Јерисос
Срце лета . Град празнује у светковини сунца . Пој хорова зрикаваца у прадавном одзиву . Бели јастози песка у поподневном ветру . Над врховима планина трепере маглени преци .
Палме у немостоју су благост тако недокучива људској руци на измаку века . И маслина застала у каквој оморини , што сведок је детињства света којег је створила рука великог Протомајстора .
Пулсира дан . Плаветнило мора увијено у ултрамарин неба . Падина се помера у стадо , без пастира и његове фруле . У мрмору мора , ја чујем твој глас , тебе , која си старија од свих језика света .
Тишина док се стани у мени , у чамовој лађи на доку , остављеној на милост и немилост надолазећих година и термиту што је једе изнутра . Ако затворим очи , бићу све оно што сам заборавио да будем . Фуснота која описује задано дело Творца . Стооке Аргосове очи , којим ме гледаш куд год се окренем су подсећање како је љубав највећи немир .