Na putu za Hesperiju, Radomir D. Mitrić | Page 28

Радомир Д . Митрић
3 .
• 15
Премало свега да би могло да се памти , а човеку је увек недовољно , има ли ишта суровије од места на којем смрт замењује живот . Не умем да ти се враћам , завичају , уместо тога силазим у дубину срца , као Орфеј у подземље и копам дуго , ноћу , кад сви заспу . Множе се године , нестају као зрневља у млинском камену , а живот – травестија која све мање чуди , сад је Горгона што дише за врат , мучно . Имадох негда такву мисију – да сачувам што више да би могло у мени и сад да траје , али Заборава страшна богиња из мене премного истисну , те сад нисам ли само восак који тврдне у тами , несунчаној .