На путу за Хесперију
56 •
2 .
Разломљене лађе сећања на доку . Тамо где сам уснио давно , коринтски сан . На обалу силази млада жена , боса и нага , она је Венера Сунца , бакарног тела , њен глас је мрмор мора . На другом крају света бели хртови зиме излазе у стварност са Бројгеловог платна . У Африци , мало чудо : дечак умирен зенитом у надиру сна , уснуо на мајчиној дојци . Свет се увек дешава у нама из неког свесадржајног негде , док завијамо на црвени месец , у ишчекивању на неодговорена питања .