Internet ogledalo - Specijalno godišnje izdanje | Page 68

Žar­ko Ke­cić, CTO, RNIDS

Bez­bed­nost obo­da in­ter­ne­ta
U po­sled­nje dve de­ka­de teh­no­lo­gi­ja na­pre­du­je ne­ve­ro­vat­nom br­zi­nom. Ipak, sa svim tim pro­
me­na­ma, jed­na od stva­ri ko­je se na iz­gled ni­su zna­čaj­no pro­me­ni­le je­ste ar­hi­tek­tu­ra obo­da
in­ter­ne­ta. Ona od­re­đu­je ka­ko se kraj­nji ko­ri­sni­ci po­ve­zu­ju na in­ter­net i ko­mu­ni­ci­ra­ju sa dru­gim
in­ter­net ko­ri­sni­ci­ma i ser­vi­si­ma ili sa si­ste­mom svo­jih kom­pa­ni­ja. Dav­no su us­po­sta­vlje­ne me­re
bez­bed­no­sti ko­je su to­kom vre­me­na bi­le teh­nič­ki una­pre­đi­va­ne, ali sa­ma nji­ho­va ar­hi­tek­tu­ra je
osta­la ista.

Sa­da su te pro­me­ne ne­iz­be­žne,
pre sve­ga za­hva­lju­ju­ći sve ve­ćoj
upo­tre­bi ser­vi­sa u Clo­u­du i po­ve­ća­
nju bez­bed­no­snih ri­zi­ka. Cloud zah­
te­va flek­si­bil­nu i di­stri­bu­i­ra­nu ar­hi­
tek­tu­ru ko­ja omo­gu­ća­va brz pri­stup
in­for­ma­ci­ja­ma. S dru­ge stra­ne, sve
ve­ći broj ure­đa­ja spo­sob­nih da ko­
mu­ni­ci­ra­ju pre­ko mre­že po­ve­ća­va ri­
zik ne sa­mo za nji­ho­ve vla­sni­ke (kra­
đa lič­nih po­da­ta­ka), već i za osta­le
ko­ri­sni­ke i ser­vi­se na in­ter­ne­tu.

Upo­tre­ba i zlo­u­po­tre­ba
Ži­vi­mo u vre­me­nu po­ve­za­nih ure­
đa­ja spo­sob­nih da ko­mu­ni­ci­ra­ju i
raz­me­nju­ju po­dat­ke pre­ko in­ter­ne­ta,

što nam omo­gu­ća­va da una­pre­di­mo
mno­ge obla­sti ži­vo­ta. Ipak, svet ni­je
ide­a­lan i či­nje­ni­ca je da po­sto­je i oni
ko­ji že­le to da zlo­u­po­tre­be.
Ka­da se go­vo­ri o bez­bed­no­sti na
in­ter­ne­tu naj­češ­će je u cen­tru pa­žnje
zaš­ti­ta cen­tral­nih si­ste­ma, ba­za po­
da­ta­ka, apli­ka­ci­ja i ko­mu­ni­ka­ci­o­nih
pu­te­va. Ipak, na sa­mom obo­du in­
ter­ne­ta na­la­ze se ure­đa­ji ko­ji pri­ma­ju
i ša­lju in­for­ma­ci­je, stva­ra­ju­ći uku­pan
in­ter­net sa­o­bra­ćaj. Po svom bro­ju ti
ure­đa­ji nad­ma­šu­ju ljud­sku po­pu­la­
ci­ju, a mno­gi od njih ni­su bez­bed­ni.
Si­mul­ta­no sa sva­kom po­ja­vom no­
vih teh­no­lo­gi­ja pro­na­la­ze se na­či­ni
za zlo­u­po­tre­bu bez­bed­no­snih sla­bo­
sti i pro­pu­sta.

Mo­guć­nost da vaš te­le­fon bu­de
upo­tre­bljen za kra­đu i-mejl lo­zin­ki
ili da po­slu­ži za pra­će­nje va­šeg kre­
ta­nja i ko­mu­ni­ka­ci­je pre sa­mo pet­
na­est go­di­na zvu­ča­la bi kao na­uč­
na fan­ta­sti­ka. Da­nas je to či­nje­ni­ca o
ko­joj mno­gi ko­ri­sni­ci pa­met­nih te­le­
fo­na ne vo­de ra­ču­na.
Mi­li­jar­d e ne­z aš­t i­ć e­n ih ure­đ a­ja
pred­sta­vlja­ju opa­snost ne sa­mo za
nji­ho­ve ko­ri­sni­ke već i za osta­le ko­
ri­sni­ke in­ter­ne­ta. Ha­ke­ri mo­gu da
„pro­va­le“ u bi­lo šta sa IP adre­som.
Obič­na IP ka­me­ra mo­že bi­ti zlo­u­
po­tre­blje­na na mno­go na­či­na, a da
njen vla­snik to­ga ni­je sve­stan. Sve su
češ­ći DoS i DDoS na­pa­di ko­ji do­sti­
žu de­se­ti­ne ili sto­ti­ne Gb, a šta može