smatraju da treba postojati ceo sistem rešenja koja međusobno reaguju , koja su u određenim situacijama od različitih proizvođača , čak i sa različitim funkcionalnostima koje su za korisnika bitne , možda se u određenom delu i preklapaju , da bi se uočio neki sigurnosni incident . Tako da garancije , nažalost , nema iz vrlo jednostavnog razloga : vi kao IT menadžer koji se bavi sigurnošću imate zadatak da rešite neki problem , a s druge strane imate hrpu hakera koji imaju beskonačno mnogo vremena i beskonačno resursa da nađu upravo onaj jedan segment koji vi niste adresirali na pravi način .
Da li je bolje da se nabave separatna rešenja ili jedno , određenog vendora , koje je sveobuhvatno ?
Rekao bih da je ovo pitanje slično onom “ koka ili jaje “, zato što separatna rešenja rešavaju jedan zadatak . Ono što se sad događa je da ste izloženi napadima koji su sofisticiraniji nego što su bili pre . Više nemate situaciju da vam neko pošalje virus , a da antivirus to reši . Sada ste u situaciji da ste izloženi potencijalnim targetiranim napadima , gde je kreativnost onih s druge strane de facto neograničena . Tako da , definitivno , treba imati nekakvo ulančavanje određenih rešenja , a da li je jedan vendor pravi odabir , mislim da u principu zavisi od procene rizika samih dobavljača . Znači , koliko su oni spremni , s jedne strane , da u određenom delu budu sigurni , a koliko su , s druge strane , spremni možda čak i da multiplikuju neka
IInternet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 179