veka kada se razmatrala mreža sa velikim brojem uvezanih pametnih uređaja . Naravno od tada su tehnologija i nauka doživele eksponencijalni rast i pojavile su se stvari kao što su moderni senzori , analitička obrada podataka u realnom vremenu , mašinsko učenje , čitav spektar pristupačnih embedded ( namenskih ) sistema ( Arduino , Raspbery Pi , Beaglebone i sl .), a sve je to doprinelo evoluciji pojma , nameni i načinu primene IoT-a . Cilj IoT-a je da se ubrza , olakša i standardizuje razvoj pametnih kuća i gradova , a to zapravo znači da su mu primene ograničene jedino ljudskom maštom , s obzirom na to da postoje planovi ( a negde i realizovani sistemi ) za primenu u oblasti nadgledanja prirodnih okruženja ( temperature , saliniteta
morske vode , mineralnog sadržaja z e m l j i š t a ) , n a d g l e d a n j a i u p r a v l j a - nja infrastrukturama gradova ( mostovi , železnice , raskrsnice ), upravljanja energetskim sistemima , nadgledanja tržišta , plasiranja proizvoda , proizvodnji potrošačke robe itd .
Deluje kao da se radi o scenariju iz nekog SF filma , zar ne ? Kako god , što bi rekao naš narod , " neće to još skoro kod nas ”. Ili možda hoće ?