dostupni , budući da će nove generacije uskoro biti puštene na tržište . Nadogradnja čipova nije jednostavna kao naručivanje novog telefona , već predstavlja složen proces koji zahteva vađenje starog čipa i ubacivanje novog – dakle , manju operaciju .
Kontroverze ugrađenog biočipa
Jevgenije je opisao iskustvo nošenja biočipa kao kontroverzno . Osnovni problem leži u tome što o- soba koja nosi biočip ne samo da pripada kategoriji “ Internet of Things “, već se bukvalno može smatrati IoT uređajem koji je povezan na mrežu , kao i pametni telefoni , štampači , ruteri , itd .
Svaka konekcija stvara nove podatke . Kada smo povezani , naše onlajn aktivnosti mogu mnogo da kažu o nama i našim navikama . Kako bismo sprečili prikupljanje podataka , možemo da isključimo naše PC računare i mobilne telefone , ali sa biočip tehnologijom ne možemo to da uradimo tako jednostavno . Kada je deo vašeg tela povezan na internet , imaćete znatno više interesovanja za to ko je u posedu vaših podataka . Problem je u tome što je odgovor na to pitanje prilično čudan : te podatke poseduju svi osim vas . Vladine organizacije , društvene mreže , hakeri , marketing stručnjaci , big data analitičari ... Svi osim ljudi koji ih kreiraju . S jedne strane postoje prikupljači
podataka i vlasnici , a s druge “ obični “ ljudi ( korisnici interneta ) koji nemaju baš velika prava . Kada imate biočip u ruci , to postaje još ozbiljniji problem . Budući da podaci koji se nalaze na čipu mogu biti veoma osetljivi , nikako ne biste voleli da ih koristi neka treća strana .
IoT