Četiri kilometara dugačka šljunkovita plaža , modro more , dve suvenirnice i ograničen broj taverni .
Mesto nema poštu , ni banku , čak ni prodavnicu krzna ili bilo koje garderobe , ali su dva supermarketa , mesara i pijaca , sa tek ulovljenom ribom i sveže ubranim smokvama i maslinama , sasvim dovoljne za pravo letovanje . U Pefkiju čovek sve vreme ima utisak da jevreme jednostavno stalo .
U malobrojnim pekarama prave onaj davno zaboravljeni hleb sa „ devet kora “, vredne domaćice redovno u plehovima donose meso sa krompirom da se baš tu ispeče njihov porodični ručak , iz kamioneta vas , koji polako kruži gradom , preko razglasa obaveštavaju o prodaji svojih proizvoda , a stare Grkinje ne propuštaju da se uveče zaslade lukumadesima ( krofnice ili priganice ) prelivenim medom . Jednom rečju krećući se kroz Pefki čovek pomisli da je u nekoj vrsti vremeplova .
Nema velikih hotelskih kompleksa , skutera , skijanja na vodi , mogućnosti da se iznajmi motor , samo porodične kuće i apartmani koji ne prelaze dva sprata , obavezni korzo ako vam je do dugih šetnji pored mora , neverovatan mir i ništa više . auto kampova .
Iako većina dolazi u špicu sezone , u julu i avgustu , Kasandra je najprijatnija u septembru kad je plitko more najtoplije , a većina turista je već otišla kući .
Ovo je idealno mesto za one koji vape za pravim odmorom , jer Grci , iliti Atinjani , ne idu na plažu pre deset sati ujutru , a posle ponoći grad utone u neku čudnu tišinu koju povremeno prekine primereni zvuk zrikavaca .
Ostrvo je bogato borovim šumama , pa je razumljivo što se smola , koja se ovde skuplja sa drveća , kasnije koristi kao neophodan sastojak čuvenog grčkog vina , recina . Osim nepreglednih maslinjaka i smokava , Grci su na ostrvu poslednjih dvadesetak godina počeli da uzgajaju i pistaće ,