Kako se
pomeraju
Sunce,
Mesec, ljudi
i oblaci
Projekat koji je učinio Dušana
Stojančevića pozatijim široj publici je
time-lapse video Dan u Beogradu.
Time-lapsovi Beograda nisu novina.
Zašto je baš ovaj za četiri dana
dostigao 100 hiljada pregleda na You
tubeu i zainteresovao RTS, B92 i
Nacionalnu geografiju Srbije? U
pitanju je magičan dan kakav
nijedan stanovnik Beograda nikada
nije imao priliku da doživi, čak ni da
zamisli. On počinje izlaskom sunca
iza Hrama Svetog Save, nastavlja se
lebdenjem kroz grad nad čijim
nebom se smenjuju boje i godišnja
doba, a završava prizorom Mlečnog
puta iznad Spomenika neznanom
junaku na Avali. Tokom tri minuta
ovog videa svest pravi skok iz
neugledne realnosti prljavog i
bučnog Beograda u poetične prizore
nekog obećanog grada. Magija je
nastajala godinu dana tokom kojih je
snimljeno preko 20 hiljada fotografija.
„U Beogradu ne postoji nešto što nije
slikano. Ja imam veliku ljubav
prema fotografiji i prema videu, a
time-lapse je bukvalno spoj jednog i
drugog. Treba jedan vremenski
interval, može da bude od pet
minuta, deset, do nekoliko sati, kada
se „hvataju“ fotografije i spajaju u
video i onda dobijate potpuno
drugačiju percepciju koju ne možete
okom da vidite. Vi ne možete da
primetite kako se sunce pomera,
kako se pomera mesec, kako se
pomeraju ljudi, oblaci i sve ostalo.
Time-lapse doslovno znači
’vremenski skok’. I u tom vremenskom skoku možete da primetite šta
se u stvari dešava.
Dušanov sledeći izazov je da fotogra-
fiše celu Srbiju. Materijal je snimio u
Novom Sadu i po nekim predelima
Srbije, već postoje izlasci meseca i
drugi prizori prirode. Slikaće sneg
na Kopaoniku, prolećne pejzaže
svuda po zemlji. Želi da zaokruži
Srbiju u svim godišnjim dobima.
Opet na svoju inicijativu, opet
komponuje u maniru time-lapsea i
čvrsto veruje da će i taj rad biti
prepoznat.
Kada gledamo svet oko sebe:
građevine, šume, livade, ljude,
nebeska tela, da li vidimo impozantne kreacije i lepotu? Da li uopšte
gledamo?
Fotografi primećuju neke stvari više
nego drugi ljudi. Njihova dela
možemo prihvatiti kao svedočanstva, kao delove stvarnosti ili kao
umetničke iskorake. Ipak, fotografije
nisu samo iskazi o svetu, već i
njegovi delovi. U njima „zarobljenoj
svetlosti” ne možemo poreći moć da
umnoži lepotu. A nekad je dovoljno
- videti nešto lepo.
„Slikao sam apsolutno sve. Od detalja
na ulici, rđavih stvari do točkova na
biciklama. Slikao sam bilo šta što sam
mislio da može da izgleda lepo.”
Piše: Aleksandra Filipović
Dizajn: Nikola Radivojev
33